Radiotalasno ukalanjanje virusnih bradavica

Imate nekoliko neprijatnih visećih izraslina na vratu. Kako starite primećujete da rastu, postaju tamnije, ili se umnožavaju. Pojavljuje Vam se sve više ovih izraslina, na izgled niotkuda, i na ostalim delovima tela.

Ako se pitate:

  • Šta su ove viseće izrasline na koži, zašto nastaju i da li su štetne?
  • Mogu li sam/a da ih uklonim ili je potrebno da se obratim dermatologu?

Nastavite sa čitanjem, na pravom ste mestu. Saznaćete:

Šta su viseće kožne izrasline?

Viseće kožne izrasline – benigne promene na koži, poznate najčešće kao virusne bradavice, viseći mladeći, papilomi, česte su, i mogu postajati sve učestalije sa godinama.

U pitanju su male, dobroćudne izrasline na koži, koje izgledaju kao izbočine povezane sa površinom kože uskom peteljkom. Njihova boja može da varira od svetlije ka tamnijom, a tekstura, veličina i širina baze mogu se razlikovati.

Pojavljuju se na najčešće na vratu, preponama, kapcima, u pazušnoj jami, na stomaku, prevojima lakta i drugim mestima.

Većina ovih izraslina ne izaziva simptome, osim ako se često nadražuju trenjem o nakit, odeću ili druge predmete, kada se javlja blago peckanje, svrab ili krvarenje.

Iako su bezopasne, neće nestati same od sebe bez odgovarajućeg tretmana.

Razlozi za uklanjanje mogu biti česta iritacija izrasline ili estetski razlozi - nezadovoljstvo njenim izgledom.

Ova metoda se može koristi za uklanjanje benignih kožnih lezija: hemangioma, meki fibroma, visećih bradavica, seboroičnih keratoza, kondiloma, i drugih promena.

Zašto nastaju virusne bradavice?

Nije poznato šta tačno uzrokuje njihov nastanak, ali dobra vest je da nisu kancerogene i da ne nose druge zdravstvene rizike.

Trenje može doprineti nastanku ovih promena. Najčešće se pojavljuju na mestima gde se koža tare o kožu ili odeću. Uobičajene lokacije su vrat, pazušne jame i kapci, kao i kožni nabori, na primer ispod dojki ili u preponama.

U nekim slučajevima, pojava ovih visećih bradavica povezuje se sa gojaznošću, a čini se da ulogu imaju i genetski faktori.

Takođe, primećeno je da pojava većeg broja visećih kožnih izraslina može biti znak određenog hormonskog ili endokrinog poremećaja, kao što su sindrom policističnih jajnika ili insulinska rezistencija. Zato je korisno posetiti endokrinologa i proveriti prisustvom ovih metaboličkih poremećaja, posebno ukoliko se promene, nakon uklanjanja, ponovo pojave.

Zbog čega se preporučuje dermoskopski pregled pre uklanjanja?

Njihovo uklanjanje radiotalasnom metodom je jednostavno i efikasno. Međutim, kako bi se izbegli nepotrebni zdravstveni rizici, uklanjanje treba obavljati uz nadzor lekara, tek nakon obavljenog dermoskopskog pregleda.

Dermatolog će pre bilo kakve intervencije obavi dermoskopski pregled, kako bi utvrdio da li je zaista reč o benignim visećim kožnim izraslinama (visećim bradavicama, fibromima ili keratozama) ili o nekoj drugoj kožnoj promeni, pa čak i maligne prirode, koje može izgledati slično, što nije redak slučaj.

Ako se utvrdi da je promena dobroćudna, viseća kožna izraslina uklanja se upotrebom radioalasnog kautera uz minimalnu nelagodnost, odmah nakon pregleda ili u posebnom terminu.

Kako izgleda radiotalasno uklanjanje?

Radiotalasno uklanjanje kožnih promena predstavlja vrstu dermato-hirurškog zahvata.

Aparat kroz elektro-hirurški nastavak nalik nožu isporučuje visoko frekventnu struju pri niskoj temperaturi zbog čega minimalno oštećuje okolnu kožu.

Pre intervencije na promene se nanosi anestetik u obliku kreme, a nakon radiohirurškog isecanja, promena se uklanja sterilnom pincetom.

Pojedinačna i potpuno male izrasline obično se lako uklanjaju i bez anestezije, oseća se samo blago peckanje, dok veće mogu zahtevati primenu lokalne anestezije. Kada postoji veći broj izraslina, primena anestetičke kreme pre postupka može biti od pomoći.

Šta očekivati nakon postupka - oporavak, nega kože i mogući rizici

Nakon tretmana očekivano je lokalno, okolno crvenilo i stvaranje krastice.

Biće potrebno određeno vreme od 3-7 dana da se izraslina osuši i krastica otpadne.

Ovaj postupak nosi i minimalan rizik od promene pigmentacije kože na tretiranom mestu. Naime, nakon otpadanja krastice, koža može biti svetlo ružičaste boje ili svetlija od okolne netretirane kože, što se smatra normalnim procesom zarastanja. Vremenom se ona izjednačava sa okolinom i postiže se maksimalan estetski efekat.

U danima nakon tretmana savetuje se toaleta blagim sapunima i toplom vodom, bez trljanja peškirom tretiranog mesta.

To potrebi, savetuje se upotreba antibiotskih masti, sledećih nekoliko dana do potpunog zarastanja tretiranog mesta, ili krema sa pantenolom, a sve prema savetu dermatologa.

Najbolje vreme za skidanje ovih izraslina je jesen, zima i rano proleće zbog bržeg zarastanja rane, manjeg rizika od infekcije i manjeg štetnog uticaja sunčevog zračenja.

Koje promene se ne smeju ili ne mogu uklanjati radiotalasima?

Ne smeju se ovom metodom uklanjati pigmentne promene (mladeži) zato što je za njih jedino indikovana klasična hirurška intervencija (ekscizija in toto) kojom se uklanja cela pigmentna promena i materijal šalje na PH analizu. Ne mogu se uklanjati promene čija je baza veća od 1 cm.

Kako da pacijenti znaju, da li su kandidati za ovu intervenciju?

Često se ove promene mešaju sa mladežima, zato je pre svakog uklanjanja, bilo koje promene na koži, neophodno uraditi dermatološki pregled sa dermoskopijom, kojom će se utvrditi da li je neku promenu moguće tretirati na ovaj način.

Takođe, metodi ne smeju biti podvrgnute trudnice kao ni pacijenti kojima je ugrađen pejsmejker.

Imate viseće bradavice koje želite da ukunite?

Na jednom mestu, dermoskopski pregled kao i samu radiotalasnu proceduru uklanjanja virusnih bradavica i drugih benignih promena na koži, u našoj poliklinici obavlja dermatovenerolog dr Milena Milovanović. 

dr Milovanović je edukaciju za uklanjanju promena na koži u okviru specijalizacije završila na VMA Beograd.

Njena uža oblast interesovanja su: akne i rozacea, dermatohirurgija (klasična hirurska eksizija kao i uklanjanje promena radiotalasima), dermatoonkologija, dermoskopija, dermatitisi, venerologija.

Poliklinika Hematologika se nalazi na adresi; Glavan 13M u Zemunu. Kontakt telefon: 062 4466 58. Pozovite nas i zakažite svoj termin pregleda, svakog radnog dana od 09-19h.

Zakažite pregled

INFO

Za informacije o cenama usluga iz segmenta dermatovenerologije, u Poliklinici „Hematologika“ posetite naš Cenovnik usluga: Cenovnik usluga

Stranica Dermatologija