Perimenopauza, odnosno menopauzalna tranzicija, period je u životu žene tokom kojeg dolazi do postepenih promena u funkciji jajnika i hormonskom statusu. Iako se najčešće povezuje sa promenama menstrualnog ciklusa, perimenopauza može doneti mnogo širi spektar simptoma, od promene raspoloženja i kvaliteta sna, do promene telesne kompozicije, metabolizma i kardiovaskularnog rizika kod žene.
Poseban izazov predstavlja činjenica da hormonske vrednosti u ovom periodu mogu da variraju, pa laboratorijski nalaz može biti uredan, čak i kada žena ima izražene tegobe.
Upravo zato je važno ženu u periodu menopauzalne tranzicije sagledati celovito, uz detaljnu anamnezu, klinički pregled i procenu svih simptoma.
Kada počinje perimenopauza?
Perimenopauza najčešće počinje nakon 40. godine života. Njeno trajanje može biti različito, od relativno kratkog perioda, 1-2 godine, do čak 10 godina, nakon čega nastupa menopauza, odnosno stabilan period nakon potpunog prestanka menstrualnog ciklusa i gubitka ovarijalne funkcije.
Jedna od karakteristika perimenopauze jeste fluktuacija simptoma i laboratorijskih nalaza.
Prve promene često se uočavaju upravo u menstrualnom ciklusu. Ciklus može postati kraći, može izostajati, a može doći i do promene intenziteta krvarenja.
Međutim, promene tokom perimenopauze nisu ograničene samo na promene u menstrualnom ciklusu.
Koji su simptomi perimenopauze?
Ne prolazi svaka žena kroz menopauzalnu tranziciju na isti način. Kod nekih žena simptomi su blagi, dok kod drugih mogu značajno narušiti svakodnevno funkcionisanje. Žene često kažu da se jednostavno „ne oseća isto kao ranije“.
Među simptomima mogu se javiti:
- pad koncentracije i kognitivnih funkcija
- nesanica i buđenje tokom noći
- promene raspoloženja
- suvoća kože
- smanjen libido
- opadanje kose
- promene telesne kompozicije
- dobijanje na telesnoj težini
- povećanje masnog tkiva u predelu stomaka
Ovi simptomi mogu značajno uticati na svakodnevno funkcionisanje i kvalitet života žene.
Važno je, međutim, naglasiti da „uredan hormonski status ne isključuje postojanje simptoma perimenopauze“ kako ističe endokrinolog dr Milena Mišković.
Zbog hormonskih fluktuacija koje su karakteristične za ovaj period, laboratorijske vrednosti mogu u određenom trenutku biti uredne, dok žena istovremeno ima izražene tegobe.
Zato procena ne bi trebalo da se zasniva samo na jednom laboratorijskom nalazu, već na celokupnoj kliničkoj slici.
Kada je vreme za endokrinološki pregled?
Kada počnu promene menstrualnog ciklusa ili se pojave simptomi poput promena raspoloženja, nesanice, suvoće kože, opadanja kose, promena telesne kompozicije ili drugih tegoba koje žena ranije nije imala, pravi je trenutak za endokrinološku procenu.
Cilj pregleda nije samo analiza hormonskog statusa. Potrebno je detaljno sagledati simptome, zdravstveno stanje i druge faktore rizika koji mogu uticati na tegobe.
U zavisnosti od kliničke slike, pristup može uključivati farmakološku ili nefarmakološku terapiju, suplementaciju, promene životnih navika i druge mere podrške.
Perimenopauza i kardiovaskularno zdravlje
Tokom menopauzalne tranzicije neke žene mogu primetiti promene krvnog pritiska, glavobolje, aritmije ili druge neprijatnosti koje utiču na svakodnevno funkcionisanje. Zato je važno u ovom periodu obratiti pažnju i na kardiovaskularni i metabolički rizik.
Posebno se prati moguća pojava ili pogoršanje insulinske rezistencije i poremećaja regulacije šećera u krvi, kao i promene nivoa lipida. Pad estrogena može biti povezan sa promenama koje utiču na metaboličko i kardiovaskularno zdravlje žene.
Zbog toga je pristup perimenopauzi multidisciplinaran. Potrebno je sagledati različite aspekte zdravlja, a po potrebi uključiti i druge specijaliste.
Kako ublažiti simptome perimenopauze?
Ono što je danas naučno dokazano jeste da na simptome i opšte zdravlje žene značajno utiču svakodnevne životne navike, pre svega:
- dekvatna higijena sna
- pravilna i nutritivno adekvatna ishrana
- redovna fizička aktivnost
- dovoljan unos minerala i nutrijenata
- odgovarajuća suplementacija kada je indikovana
- praćenje metaboličkog i kardiovaskularnog zdravlja
Cilj nije samo ublažavanje pojedinačnog simptoma, već očuvanje celokupnog zdravlja žene tokom perimenopauze i kasnije menopauze.
Od PMS-a do hormonskih fluktuacija u perimenopauzi
Promene koje se javljaju tokom perimenopauze nisu izolovane od onoga što ženu može pratiti tokom ranijih faza reproduktivnog perioda.
Hormoni prirodno osciluju tokom menstrualnog ciklusa, ali neke žene su na te promene osetljivije od drugih. Kod nekih žena ta osetljivost dolazi do izražaja upravo kroz predmenstrualni sindrom (PMS).
Zato PMS nije potpuno odvojena tema od menopauzalne tranzicije, oba stanja povezana su sa načinom na koji organizam reaguje na hormonske fluktuacije.
„Prema novijim istraživanjima, žene koje imaju izražen PMS mogu kasnije tokom perimenopauze imati i izraženije simptome, naročito kada su u pitanju promene raspoloženja, koncentracije i druge neurokognitivne tegobe“ – ističe endokrinolog dr Milena Mišković.
Zato je važno obratiti pažnju na intenzitet i obrazac simptoma koji se ponavljaju tokom menstrualnog ciklusa. Ono što se godinama pripisuje „normalnom PMS-u“ ponekad može biti signal da je žena posebno osetljiva na hormonske promene ili da postoji dodatni faktor koji treba ispitati.
YOUTUBE VIDEO
U videu dr Milena Mišković, endokrinolog, detaljnije govori o perimenopauzi i menopauzi, PMS-u i mestu DUTCH testa u proceni hormonskog zdravlja žene.
Kada predmenstrualni simptomi (PMS-a) postaju problem?
Predmenstrualni sindrom (PMS) povezan je sa hormonskim promenama koje se prirodno događaju tokom druge polovine menstrualnog ciklusa, odnosno lutealne faze. Ipak, nisu sve žene podjednako osetljive na ove hormonske fluktuacije.
Kod osetljivijih žena mogu se pojaviti promene raspoloženja i ponašanja, nesanica i razdražljivost, ali i brojni fizički simptomi, kao što su:
- bolne i osetljive grudi
- nadutost
- tegobe sa varenjem
- simptomi slični IBS-u
- pogoršanje alergijskih reakcija
- migrena i glavobolja
Karakteristično je da se simptomi pojavljuju u sličnom periodu pre menstrualnog ciklusa, a zatim se smanjuju ili nestaju sa njegovim početkom.
Određena hormonska kolebanja i blagi simptomi mogu biti deo menstrualnog ciklusa.Međutim, izražene tegobe koje se ponavljaju iz meseca u mesec ne treba jednostavno prihvatiti kao nešto sa čim žena treba da živi.
Kada su simptomi intenzivni, potrebno je sagledati, da li postoji neki drugi uzrok.
U zavisnosti od tegoba, može biti potrebno proveriti: hormonski status, funkciju štitaste žlezde, nutritivni status i nivo minerala, regulaciju šećera u krvi, ali i razmotriti druga stanja, poput endometrioze ili adenomioze.
Kod veoma izraženih poremećaja raspoloženja može se govoriti o predmenstrualnom disforičnom poremećaju, koji zahteva ozbiljniji i multidisciplinarni pristup.
Kako ublažiti simptome PMS-a?
Pristup izraženom PMS-u treba da bude individualan i sveobuhvatan. Promene životnih navika mogu biti važan deo pristupa. U zavisnosti od kliničke slike, mogu se uključiti i farmakološke ili nefarmakološke metode.
Cilj je da se simptomi svedu na najmanju moguću meru i da žena ne mora iz meseca u mesec da prilagođava svoj život izraženim tegobama.
SAZNAJTE VIŠE
Šta je DUTCH test i kada može biti koristan?
Kada govorimo o proceni hormonskog statusa, klasična analiza hormona iz krvi ostaje osnovni standard hormonskog testiranja. Međutim, sve više se u poslednje vreme, u medicinskim krugovima, ali i van njih, govori o DUTCH testu.
DUTCH test predstavlja naprednu analizu hormona iz osušenog urina. On ne treba da zameni klasičnu hormonsku analizu iz krvi, klinički pregled i detaljnu anamnezu.
Njegova potencijalna vrednost je u tome što može da pruži dodatni uvid u metabolizam pojedinih hormona i pomaže lekaru da sagleda širu biohemijsku sliku pacijentkinje.
- estrogena
- progesterona
- androgena
- kortizola
- melatonina
Zašto je važan metabolizam hormona?
Svaki hormon nakon svog delovanja prolazi kroz proces metabolizma.
Kod estrogena postoje različiti putevi metabolizma, zbog čega informacije o načinu njegovog metabolizovanja mogu pružiti dodatni kontekst u proceni hormonskog zdravlja.
DUTCH test može pomoći lekaru da sagleda ove metaboličke puteve i u određenim slučajevima, dodatno usmeri preporuke koje se odnose na životne navike, ishranu, fizičku aktivnost, san i druge faktore koji utiču na opšte zdravlje.
Metabolizam hormona odvija se, između ostalog, preko jetre, pa je zdrav životni stil važan deo šireg pristupa hormonskom zdravlju.
DUTCH test i hormonska terapija
Dodatne informacije koje DUTCH test pruža mogu u određenim situacijama biti korisne i tokom razmatranja ili praćenja hormonske terapije.
Međutim, odluka o hormonskoj terapiji ne donosi se samo na osnovu samog DUTCH testa. Potrebno je sagledati kompletnu kliničku sliku žene i sve relevantne nalaze.
Kada se može razmatrati DUTCH test?
Kao pomoćno sredstvo, DUTCH test može biti razmatran kod osoba sa izraženim simptomima PMS-a, perimenopauze i menopauze, ali i u nekim situacijama koje uključuju hronični stres, umor, nesanicu ili postojeću hormonsku terapiju.
„Posebno može biti interesantan u situacijama kada su klasične hormonske analize uredne, a simptomi i dalje perzistiraju“ – ističe endokrinolog dr MIena Mišković.
Ipak, važno je naglasiti da DUTCH test nije zamena za klasičnu hormonsku analizu i ne služi samostalno za postavljanje dijagnoze hormonskog disbalansa ili bolesti.
Njegovu interpretaciju treba posmatrati u kontekstu simptoma, anamneze, kliničkog pregleda i drugih nalaza.
Hormonsko zdravlje žene zahteva celovit pristup
PMS, perimenopauza i menopauza, nisu samo pitanja hormonskih vrednosti na papiru. Simptomi žene, menstrualni ciklus, san, raspoloženje, telesna kompozicija, metabolizam i kardiovaskularno zdravlje međusobno su povezani.
Zato je kod izraženih tegoba važno, ne zadovoljiti se objašnjenjem da je „to samo zbog hormona“, već pokušati da se utvrdi šta se tačno dešava u organizmu i kako se ženi može pomoći, da kroz ovaj period prođe sa što manje tegoba i uz očuvanje dugoročnog zdravlja.
DUTCH test može u određenim situacijama biti koristan kao dopunski alat, ali njegova vrednost je najveća kada se rezultat pravilno interpretira u okviru kompletne kliničke slike.
Ako imate simptome PMS-a koji se ponavljaju, ili perimenopauze koji su intenzivni i utiču na kvalitet vašeg života, važno je da se obratite lekaru i sagledate ih u kontekstu celokupnog zdravstvenog stanja.
TU SMO ZA VAS
Ako se borite sa PMS-om, neredovnim ciklusima, hormonskim disbalansom, insulinskom rezistencijom, problemima sa kožom, težinom ili fertilitetom, ili simptomima perimenopauze, važno je da se sagledate sveobuhvatno i individualno.
Ukoliko želite da ovo stanje stavite pod kontrolu i radite na njegovom uspešnom tretiranju, zakažite konsultativni pregled kod našeg endokrinoloba Dr Milena Mišković, praktičara funkcionalne medicine.
Pozovite nas: +381 624 466 58 i zakažite svoj termin pregleda.
