Bol u zglobovima, leđima ili mišićima je jedna od najčešćih tegoba zbog kojih se ljudi obraćaju lekaru. Mnogi misle da je to normalan deo starenja ili posledica napora, ali u određenim situacijama bol može biti znak reumatološke bolesti.
Reumatološka oboljenja su veoma rasprostranjena. Prema procenama Evropske lige za borbu protiv reumatizma (EULAR), u narednim decenijama svaki četvrti stanovnik Evrope mogao bi imati neko reumatološko oboljenje.
U ovom tekstu koji je napisan u saradnji sa reumatologom dr Aleksandrom Ivanoviće objašnjavamo:
- Šta je reumatologija
- Koji su najčešći simptomi reumatoloških bolesti
- Kada je potrebno javiti se reumatologu
- Šta je reumatoidni artritis
- Kako izgleda dijagnostika i lečenje ove bolesti.
U videu ispod, reumatolog dr Aleksandar Ivanović objašnjava kako prepoznati simptome reumatološke bolesti i zašto je rana dijagnoza ključna za uspešno lečenje.
Šta je reumatologija
Reumatologija je grana medicine koja se bavi bolestima: kostiju, zglobova, mišića, vezivnog tkiva.
Postoji više od 200 različitih bolesti koje spadaju u reumatološka oboljenja. One mogu zahvatiti samo zglobove, ali i druge organe i sisteme u organizmu.
Reumatološke bolesti se najčešće dele u dve velike grupe: degenerativne i zapaljenske bolesti.
Degenerativne bolesti zglobova
Ova oboljenja nastaju kao posledica trošenja zglobova tokom života. Najčešće su povezana sa:
- starenjem
- preopterećenjem zglobova
- povredama
- dugotrajnim fizičkim naporom.
Tipičan primer degenerativne bolesti zglobova je osteoartroza.
Bol kod degenerativnih bolesti naziva se mehanički bol i karakteriše ga:
- pojačavanje tokom fizičke aktivnosti;
- smanjenje u mirovanju;
- češće se javlja tokom dana.
Zapaljenske reumatske bolesti
Ova grupa bolesti nastaje zbog poremećaja imunog sistema. Organizam počinje da napada sopstvena tkiva i dolazi do hronične upale. Takve bolesti nazivaju se autoimunim bolestima. One mogu zahvatiti: zglobove, kožu, krvne sudove i unutrašnje organe.
Bol kod ovih bolesti je upalni bol, a karakterišu ga:
- bol koji se javlja noću ili rano ujutru
- jutarnja ukočenost zglobova koja traje duže od pola sata
- bol koji se ne smanjuje u mirovanju.
Upravo ove zapaljenske reumatske bolesti mogu dovesti do ozbiljnog oštećenja zglobova i na kraju do invaliditeta ukoliko se ne leče, zbog čega je rana dijagnoza izuzetno važna.
Kada se treba javiti reumatologu
Najčešći simptom reumatoloških bolesti je bol u zglobovima ili mišićima.
Bol se najčešće javlja u: vratu, leđima, donjem delu kičme, kukovima, kolenima,zglobovima šaka i stopala.
U slučaju prisutnog bola, pregled reumatologa je posebno važan ako:
- bol traje duže od 4 do 6 nedelja
- javlja se jutarnja ukočenost zglobova
- bol se javlja noću ili rano ujutru
- fizička aktivnost pogoršava bol
- bol ne prolazi u mirovanju.
Takođe je važno obratiti pažnju na opšte simptome koji mogu pratiti zapaljenske bolesti:
- povišena telesna temperatura
- gubitak telesne težine bez dijete
- noćno preznojavanje
- opšta slabost.
U prisustvu ovih simptoma važno je bez odlaganja obaviti pregled kod reumatologa.
Reumatoidni artritis – jedna od najčešćih zapaljenskih reumatskih bolesti
Reumatoidni artritis je najčešća hronična autoimuna bolest koja zahvata više zglobova istovremeno.
Bolest ima progresivan tok, što znači da vremenom može dovesti do oštećenja zglobova ako se ne leči na vreme.
Najčešće pogađa osobe između 25 i 45 godina života, a nešto je češća kod žena. Drugi pik obolevanja javlja se oko 70. godine života, kada je odnos obolevanja kod muškaraca i žena sličan.
Bolest najčešće zahvata:
- Sitne zglobove šaka
- Sitne zglobove stopala.
Međutim, nekada se može javiti i atipično, kao upala samo jednog zgloba ili nekoliko 2-3 zgloba, što može otežati postavljanje dijagnoze.
Kod starijih osoba bolest može biti praćena i opštim simptomima kao što su:
- povišena temperatura
- bolovi u mišićima ramenog i karličnog pojasa
- gubitak telesne težine.
Zašto je rana dijagnoza reumatoidnog artritisa izuzetno važna?
Kod reumatoidnog artritisa postoji takozvani „prozor mogućnosti“ za lečenje. Smatra se da ako prođe više od 3 meseca od pojave prvih simptoma, efekti lečenja mogu biti značajno slabiji. U tom slučaju bolest može nastaviti da napreduje i dovede do:
- oštećenja hrskavice
- erozije kostiju
- deformiteta zglobova
- smanjene pokretljivosti zglobova
- i na kraju invaliditeta.
Zbog toga je pravovremeni pregled kod reumatologa ključan za pravovremenu dijagnozu i dalju kontrolu bolesti.
Kako izgleda pregled kod reumatologa?
Reumatološki pregled reumatolog započinje detaljnim razgovorom sa pacijentom. Lekar prikuplja, kroz razgovor sa pacijentom, informacije o:
- Simptomima
- Njihovom trajanju
- Načinu pojave bola
- Ranijim bolestima
- Porodičnoj istoriji bolesti.
Nakon toga obavlja klinički pregled, koji obuhvata:
- Pregled kože i sluzokože
- Opšti internistički pregled
- Detaljan pregled zglobova.
Na osnovu simptoma i pregleda lekar procenjuje da li se radi o: mehaničkom bolu ili zapaljenskom bolu.
Pri tome, za postavljanje tačne i precizne dijagnoze često je potrebno kombinovati više dijagnostičkih metoda kao što su: laboratorijska dijagnostika, ultrazvuk zglobova, rengen, magnetna rezonaca i dr.
Laboratorijska dijagnostika
Laboratorijska dijagnostika je neizostavna i veoma važan deo pregleda. Posebno se analiziraju markeri zapaljenja, kao što su: sedimentacija eritrocita i CRP (C-reaktivni protein).
Pored toga rade se i kompletna krvna slika, biohemija, parametri funkcija bubrega i jetreni enzimi.
Kod sumnje na autoimune bolesti rade se i imunološke analize, poput: reumatoidnog faktora
i anti-CCP antitela. Na osnovu ovih analiza razlikuju se sero pozitivni i sero negativni oblici reumatoidnog artritisa.
SAZNAJTE VIŠE
Ultrazvuk zglobova
Ultrazvuk muskuloskeletnog sistema je danas jedna od najvažnijih dijagnostičkih metoda u reumatologiji. Njegove prednosti su što je bezbolan, nema zračenja, lako je dostupan, omogućava rano otkrivanje promena na zglobovima.
Promene na zglobovima često se vide ranije na ultrazvuku nego na rendgenskom snimku.
Magnetna rezonanca
Magnetna rezonanca se koristi kada ultrazvuk ili rendgen ne mogu sa sigurnošću potvrditi dijagnozu. Ova metoda omogućava detaljan prikaz struktura zglobova i okolnih tkiva.
Faktori rizika za nastanak reumatoidnog artritisa
Iako tačan uzrok reumatoidnog artritisa nije u potpunosti poznat, određeni faktori mogu povećati rizik za nastanak bolesti, ili drugim rečima, kontrolom ovih faktora bolest se donekle može prevenirati.
Najvažniji među njima su:
- pušenje
- parodontopatija (oboljenja desni i zuba)
- aerozagađenje
- hronični stres
- gojaznost.
Lečenje reumatoidnog artritisa
Reumatoidni artritis je hronična bolest sa kojom se pacijent uči da živi, slično kao kod dijabetesa ili povišenog krvnog pritiska.
Iako se trenutno ne može potpuno izlečiti, savremena medicina omogućava kontrolu bolesti i očuvanje kvaliteta života. Osnovu terapije čine lekovi koji menjaju tok bolesti.
Jedan od najvažnijih lekova (bazni lek) je metotreksat, koji se koristi od osamdesetih godina i značajno je promenio prognozu bolesti.
U terapiji se koriste i:
- drugi konvencionalni lekovi koji modifikuju tok bolesti
- kortikosteroidi kratkoročno, u akutnoj fazi
- biološka terapija kod pacijenata koji ne reaguju na standardne, konvencionalne grupe lekova.
Terapijski cilj lečenja je postizanje remisije bolesti, sprečavanje oštećenja zglobova, očuvanje funkcije zglobova, održavanje dobrog kvaliteta života, sprečavanje invaliditeta.
Važnost fizičke aktivnosti i zdravog načina života
Pored medikamentozne terapije, veoma je važna fizikalna terapija i redovna fizička aktivnost.
Preporučuju se:
- Svakodnevna šetnja od 30 do 60 minuta;
- Vežbe snage za jačanje mišića ( Čučnjevi sa opterećenjem, Sklekovi
- Dizanje tegova, vežbe sa elastičnim trakama);
- Vežbe izdržljivosti (kardio aktivnosti – brzo hodanje, trčanje
- Vožnja bicikla, plivanje, aerobik);
- Vežbe istezanja mišića
Fizička aktivnost pomaže u očuvanju funkcije zglobova, jačanju mišića, poboljšanju cirkulacije, smanjenju bola, jačanju srca i dr.
Komplikacije reumatoidnog artritisa
Reumatoidni artritis ne utiče samo na zglobove, hronična upala može povećati rizik za druge bolesti.
Najčešće komplikacije uključuju:
- ubrzan razvoj ateroskleroze i povećan rizik od kardiovaskularnih bolesti
- oštećenje unutrašnjih organa.
Pored fizičkih simptoma, bolest često utiče i na psihičko stanje pacijenata. Zbog hroničnog bola i ograničene pokretljivosti mogu se javiti anksioznost, depresija, kao i nesanica koje značajno narušavaju kvalitet života osobe koja pati od ovog oboljenja.
Zbog toga je u lečenju potreban multidisciplinarni pristup, koji uključuje različite specijaliste kao što su psiholog, psihijatar, fizijatar, nutricionista, neurolog, kardiolog, pulmolog i po potrebi druge specijalnosti.
Zaključak
Reumatološke bolesti su česte i mogu značajno uticati na kvalitet života. Ipak, rana dijagnoza i pravovremeno lečenje mogu zaustaviti napredovanje bolesti i sprečiti trajna oštećenja zglobova.
Zato ne odlažite posetu reumatologu ako bol u zglobovima traje duže od nekoliko nedelja ili je praćen drugim gore pomenutim simptomima. Važno je da se na vreme se javiti lekaru.
Savremena medicina danas omogućava da osobe sa reumatoidnim artritisom vode dug, aktivan i produktivan život, uz odgovarajuću terapiju i redovno praćenje bolesti tj. efikasnosti primenjene terapije.
Tekst je napisan u saradnji sa reumatologom dr Aleksandrom Ivanovićem.
SAZNAJTE VIŠE
