Kada govorimo o zdravlju, većina ljudi prvo pomisli na krvni pritisak, šećer i druge somatske tegobe. Ređe razmišljamo o kognitivnom zdravlju (zdravlju mozga) odnosno funkcijama pažnje, koncentracije, pamćenja i mišljenja, a upravo su one osnova svakodnevnog funkcionisanja.
Kognitivne funkcije predstavljaju temelj samostalnosti i kvaliteta života, omogućavaju nam da razumemo informacije, prilagođavamo se novim situacijama, učimo i donosimo odluke.
Zašto se kognitivno zdravlje često zanemaruje?
U praksi se kognitivno zdravlje najčešće proverava tek kada problemi postanu ozbiljniji, iako mozak, kao i svaki drugi organ, prolazi kroz promene godinama pre nego što se simptomi jasno vide.
Naučna istraživanja pokazuju da se promene u mozgu kod neurodegenerativnih bolesti mogu razvijati i 10 do 20 godina pre pojave demencije. U tom periodu osoba često funkcioniše relativno dobro, ali se javljaju blage promene pažnje, zaboravnost, sporija obrada informacija ili veći napor prilikom pamćenja novog sadržaja.
Problem je što se te promene osobe često pripisuju svom „normalnom starenju”, stresu ili umoru, pa dolaze na pregled tek kada je stanje već značajno uznapredovalo.
Kako prepoznati rane znake demencije i kada se javiti na pregled?
Najčešća dilema porodice je: „Da li je ovo normalno starenje ili početak problema?”
Na konsultativni pregled treba doći kada primetimo promenu u odnosu na raniji nivo funkcionisanja, naročito ako traje mesecima i postepeno napreduje.
„Dakle, osoba i dalje funkcioniše, ali primećujemo veći napor, kada joj je za iste mentalne zadatke potrebno više vremena ili pomoći nego ranije, to je pravi trenutak da se dođe na procenu“ – ističe psiholog Sara Srbljanin.
Najčešće se ne radi o krupnim problemima, već o suptilnim promenama: teže usvajanje novih informacija, zaboravnost i pad koncentracije, ponavljanje pitanja, sporije razmišljanje ili potreba za dodatnim strategijama da bi se sve postiglo kao ranije.
Osoba često sama kaže da „nije više kao pre” iako i dalje obavlja svakodnevne aktivnosti.
Tada je važno doći na neuropsihološku procenu, kako bi se postavila početna linija kognitivnog funkcionisanja.
Kada imamo početno merenje, možemo kroz vreme objektivno pratiti da li se funkcije pogoršavaju, ostaju stabilne ili se poboljšavaju.
Upravo to omogućava da reagujemo pre nego što demencija napreduje i dođe do gubitka samostalnosti.
Šta je neuropsihološko testiranje
Neuropsihološka procena (Neuropsihološko testiranje) je procena funkcionisanja mozga kroz ispitivanje pojedinačnih kognitivnih funkcija (pamćenja, pažnje, govora, vizuspacijalnih sposobnosti, izvršnih funkcija, brzinu obrade informacija) i ponašanja, putem standardizovanih testova.
Cilj nije samo da utvrdimo da li postoji problem, već da razumemo kakav je njegov obrazac i uzrok.
Šta dobijamo ranom procenom kognitivnih promena?
Neuropsihološka procena može da pokaže:
• Da li su teškoće u granicama normalnog starenja;
• Da li postoje smetnje koje prevazilaze starosnu dob;
• Da li njihov obrazac ukazuje na neurološki ili psihološki uzrok.
Odstupanje u odnosu na uzrast i obrazovanje
Kada na proceni dobijemo odstupanje u odnosu na uzrast i obrazovanje, a osoba je i dalje samostalna, govorimo o blagom kognitivnom poremećaju.
To je prelazna faza između normalnog starenja i demencije, znak da su kognitivne funkcije oslabljene više nego što očekujemo, ali bez gubitka samostalnosti.
Ovo blago odstupanje ne predstavlja bolest samu po sebi niti govori odmah o ishodu, već predstavlja signal da se funkcionisanje mozga promenilo i da je potrebno praćenje.
Uzroci mogu biti različiti:
- Početne neurodegenerativne promene
- Vaskularna oštećenja
- Depresija
- Poremećaj sna
- Hormonski ili metabolički poremećaji
- Nedostatak vitamina i sl.
Zato nalaz ne znači automatski demenciju, ali predstavlja povećan rizik.
Ova faza je ključna zato što tada još uvek imamo prostor da prepoznamo uzrok kroz dodatne dijagnostičke procedure, delujemo na njega, utičemo na faktore rizika i pravovremeno reagujemo pre nego što dođe do pogoršanja.
Na primer, kod depresije i anksioznosti nalazimo pad kognitivne efikasnosti, ali funkcije nisu oštećene već opterećene. Pažnja je usmerena na unutrašnje sadržaje poput brige ili napetosti, pa informacije nisu dovoljno obrađene i kasnije deluju kao zaboravljene. U ovim slučajevima je važno uključivanje psihijatra i/ili psihoterapijskog rada.
Upravo zato je procena važna, jer isti simptom i poteškoće ne znači uvek istu bolest.
SAZNAJTE VIŠE
Za dodatno objašnjenje ove teme, pogledajte video predavanje:
Klinički psiholog Sara Srbljanin objašnjava kako prepoznati rane znake kognitivnih promena i kada se javiti na pregled.
Kako očuvati kognitivno zdravlje
Ne možemo uvek sprečiti bolest, ali možemo uticati na to koliko će brzo napredovati i koliko dugo će funkcije ostati očuvane.
Jedan od najvažnijih zaštitnih faktora je fizička aktivnost, koja direktno deluje na strukturu mozga, tako što poboljšava njegovu prokrvljenost, podstiče neuroplastičnost i utiče na stvaranje novih neuronskih veza.
Postoje jasni dokazi da redovna fizička aktivnost utiče na procese neurogeneze, odnosno stvaranje novih nervnih ćelija, naročito u hipokampusu, oblasti mozga koja ima ključnu ulogu u pamćenju i učenju.
Sa druge strane, mentalna aktivnost održava postojeće neuronske mreže, čini ih jačim i otpornijim, povećava kognitivnu rezervu i pomaže mozgu da se lakše nosi sa promenama i oštećenjima. To podrazumeva učenje novih veština, čitanje, rešavanje problema i socijalnu interakciju, tako da bilo koja od ovih aktivnosti ima snažan zaštitni efekat.
Najbolji efekat postižemo kada kombinujemo fizičku i mentalnu aktivnost.
Socijalna interakcija je važna, zbog toga što se mozak aktivira na više nivoa istovremeno, kada imamo uključenu pažnju, pamćenje, emocije i jezičke sposobnosti. Zbog toga ona ima snažan zaštitni efekat, dok je socijalna izolacija povezana sa bržim kognitivnim padom.
Sledeći značajan faktor je san. Tokom sna mozak reguliše metaboličke procese i pokreće svoj prirodni sistem čišćenja, uklanja otpadne materije koje se tokom dana nakupljaju kao produkt normalne aktivnosti nervnih ćelija (svaki put kada razmišljamo, osećamo, itd.).
Ukoliko se te materije ne uklone, one mogu oštetiti neurone i narušiti funkcije. Na taj način se ćelije štite od oštećenja koja su povezana sa neurodegenerativnim promenama.
Pored toga što podržavamo mozak aktivnostima i snom, važno je i da budemo pažljivi prema svom telu i zdravlju.
Regulacija krvnog pritiska, šećera i masnoća u krvi, održavanje zdrave telesne težine, direktno utiču na zdravlje mozga, otuda je multidisciplinarni pristup pacijentu izuzetno značajan.
Ovi faktori ne utiču samo na srce i krvne sudove, već direktno utiču i na moždano tkivo i zbog toga je važno redovno ih kontrolisati. Otuda su redovni godišnji preventivni pregled izuzetno važni.
ZAKLJUČAK
Kombinacija fizičke aktivnosti, mentalne aktivnosti, socijalne uključenosti i kontrole zdravlja omogućava vam dugovečnost, tj. bolji kvalitet života i veću samostalnost u kasnijem životnom dobu i upravo zato o kognitivnom zdravlju treba razmišljati na vreme.
Ukoliko primetite zaboravnost i pad koncentracije, ili neke od drugih navedenih simptoma, preporučuje se neuropsihološko testiranje u okviru specijalizovanog pregleda psihologa.
Tekst napisan u saradnji sa: psihologom dr Sarom Srbljanin – master psihologom iz oblasti Kliničke psihologije.
Psihološko savetovanje kod dr Sare Srbljanin u Poliklinici „Hematologika“ u možete zakazati pozivanjem broja telefona: +381 62 44 66 58 svakog radnog dana od 09-19h.
