Sezona ambrozije – simptomi polenske alergije, lečenje i jačanje imuniteta
Proces polinacije korova (prenošenje polena kod biljaka) u našim krajevima počinje krajem jula i početkom avgusta, a traje sve do kraja septembra, ponekad i do polovine oktobra, naročito ako imamo dosta sunčanih dana – objašnjava dr Snežana Aranđelović, specijalista alergologije i kliničke imunologije, stručni kosultant u poliklinici „Hematologika“.
Jedan od najjačih alergena u ovom periodu je ambrozija koja je poznata po tome da stvara ogromnu količinu polena. Zbog globalnog zagrevanja, blažih zima i dužih toplih perioda, sezona polinacije ambrozije na našim prostorima traje sve duže.
Šta je ambrozija i zašto nam stvara probleme?
Ambrozija (Ambrosia artemisiifolia), poznata i kao „američki korov“, jednogodišnja je biljka poreklom iz Severne Amerike koja se u Srbiji prvi put pojavila sredinom 20. veka. Najverovatnije je doneta slučajno, zajedno sa semenom žitarica i stočne hrane.
Danas je rasprostranjena gotovo u celoj zemlji, posebno u Vojvodini, pored puteva, pruga, rečnih dolina i na zapuštenim parcelama.
Problem sa ovom biljkom je njen izuzetno alergeni polen, a jedna biljka može proizvesti i do osam milijardi polenovih zrna u sezoni.
Polen ambrozije je jedan od najjačih poznatih alergena, koji izaziva sezonsku alergijsku kijavicu, konjunktivitis, zapaljenje respiratornih puteva i dr. tegobe. Nelečena polenska alergija dovodi do čestih upala srednjeg uha, bronhijalne astme i izaziva druge respiratorne probleme, značajno narušavajući kvalitet života osobe.
Alergijske bolesti su u ekspanziji
U svetu preko pola miliona ljudi pati od alergijskih bolesti disajnih puteva, a ovaj problem je u poslednjih godina u velikom porastu, pa se čak govori i o „epidemiji alergijskih bolesti“.
U Evropi, naročito u razvijenim zemljama, očekuje se da će svaka druga osoba u skorijoj budućnosti imati neku vrstu alergijske bolesti. Trenutno, oko 25% stanovništva Srbije pati od ovih problema, odnosno svaka četvrta ili peta osoba.
Šta uzrokuje porast alergija?
Uzroci su složeni i višestruki.
Postoje različite naučne teorije, uključujući i tzv. higijensku teoriju prema kojoj je život u ruralnim sredinama manje rizičan za nastanak alergija. Aerozagađenje, prekomerna upotreba antibiotika, značajno doprinose ovom problemu.
Pored spoljašnjih faktora, ističe se uloga i genetike. Alergije se javljaju kod osoba koje imaju genetsku predispoziciju, pa njihova imunološka reakcija na određene alergene iz okoline bude drugačija nego kod ostalih.
Međutim, nezdrav način života, uključujući nutritivno siromašnu ishranu, smanjenu fizičku aktivnost i hronična izloženost stresu, loše životne navike mogu dodatno oslabiti imuni sistem i povećati rizik od alergijskih reakcija.
Zbog toga je važno, da osobe sa genetskom predispozicijom preventivno deluju i posvete pažnju jačanju svog imuniteta.
Simptomi alergije izazvane ambrozijom
Alergija na polen ambrozije spada u sezonske alergije i simptomi se javljaju u periodu njenog cvetanja.
Najčešći simptomi su:
- Kijavica – česta, ponovljena i bez prisustva prehlade.
- Curenje iz nosa – bistar, vodenast sekret.
- Zapušen nos – osećaj otežanog disanja na nos.
- Svrab nosa, grla ili nepca.
- Svrab i crvenilo očiju – često uz suzenje.
- Kašalj, stezanje u grudima, otežano disanje – mogu ukazivati na pogoršanje bronhijalne astme ili početak bronhospazma.
- Umor, slabija koncentracija i glavobolja – posledica stalne imunološke reakcije i lošeg sna zbog zapušenog nosa.
Simptomi značajno remete kvalitet života, utiču na san, radnu sposobnost i opštu koncentraciju.
Nažalost, više od polovine ljudi sa simptomima alergijske kijavice ne traži adekvatnu pomoć, često potcenjujući tegobe ili misleći da će same proći.
Kako da je prepoznate alergiju na ambroziju?
- Simptomi se javljaju uvek u istom periodu godine, kada je koncentracija polena ambrozije u vazduhu visoka.
- Pojačavaju se na otvorenom, posebno ujutru i tokom vetrovitih dana.
- Povlače se ili se značajno smanjuju kada padne kiša ili kada se nalazite u zatvorenom prostoru sa pročišćenim vazduhom.
Iako mnogi alergijsku kijavicu doživljavaju kao bezazlenu, reč je zapravo o jednoj vrsti hroničnog zapaljenja sluzokože disajnih puteva. Takvo stanje, ukoliko se ne leči i simptomi ne drže pod kontrolom, može dovesti do različitih komplikacija – od čestih sinuzitisa i upala srednjeg uha, do pogoršanja postojećih respiratornih bolesti uha, grla i nosa.
Pogotovo zabrinjava činjenica da polovina osoba sa nelečenom alergijskom kijavicom može razviti bronhijalnu astmu.
Terapije u lečenju alergije – šta pomaže, a šta leči?
Kod polenske alergije, terapija se deli na simptomatsku i kauzalnu (usmerenu na uzrok).
Medikamentozna simptomatska terapija
Ova terapija je usmerena je na kontrolu simptoma. Ona ne leči alergiju, već ublažava neprijatne tegobe i poboljšava kvalitet života tokom sezone alergena.
Najčešće uključuje:
- Antihistaminike nove generacije – smanjuju kijavicu, svrab i curenje iz nosa bez izražene pospanosti.
- Kortikosteroidne sprejeve za nos – deluju protiv zapaljenja i otoka sluzokože.
- Kapi za oči sa antihistaminicima ili mastocitnim stabilizatorima – ublažavaju svrab, crvenilo i suzenje očiju.
- Dekongestivne kapi ili sprejevi (kratkotrajno) – otpušavaju nos.
Ovi lekovi daju brzo olakšanje, ali ne menjaju prirodu bolesti – čim se prekine terapija, simptomi se vraćaju ako je osoba ponovo izložena alergenu.
Imunoterapija (hiposenzibilizacija) poznata i kao „vakcina protiv alergije“
Ovo je jedina efikasna terapija koja može modifikovati tok bolesti i približiti nas izlečenju. Ona podrazumeva postepeno izlaganje organizma malim, kontrolisanim dozama alergena tokom dužeg perioda (3–5 godina).
Ovaj vid terapije sprovodi se u specijalizovanim ustanovama i podrazumeva nekoliko meseci priprema pre sezone alergija. Pre početka imunoterapije neophodna su detaljna alergološka ispitivanja kako bi se odabrao pravi alergen.
Jačanje imuniteta kao važan deo terapijske strategije
Iako samim jačanjem imuniteta ne možemo izlečiti alergiju, možemo smanjiti učestalost i jačinu simptoma, kao i rizik od pridruženih infekcija i komplikacija.
Ovo uključuje primenu tehnika i metoda za jačanje imuniteta među kojima su:
- Uravnotežena, nutritivno bogatu ishrana sa dovoljno vitamina, minerala i antioksidanata.
- Dovoljno sna i odmora, kontrolu stresa, ali i fizičku aktivnost koja podstiče cirkulaciju i bolju funkciju imunog sistema.
- Ciljanu suplementacija i IVF terapija u dogovoru sa lekarom i u skladu sa individualnim potrebama pacijenta.
Funkcionali pristup u jačanju imuniteta i prevenciji alergija
Svaki pacijent je jedinstven, zbog čega je ključan funkcionalni, personalizovan pristup u jačanju imuniteta i rešavanju alergijskih problema.
Zato vas pozivamo da zakažete stručni funkcionalni konsultativni pregled kod interniste i praktičara funkcionalne medicine dr Milene Mišković, ili kod dr Snežane Aranđelović alergologa i kliničkog imunologa.
Naš protokol upravljanja alergijama
Protokol upravljanja alergijama u poliklinici „Hematologika“ uključuje uzimanje detaljne anamneze, fizički pregled i ciljanu dijagnostiku, na osnovu koje kreiraćemo za vas personalizovani plan za jačanje vašeg imuniteta i optimalno upravljanje alergijama.
Ne dozvolite da vas alergijska kijavica i povezani simptomi ograničavaju – pravovremenom i profesionalnom podrškom poboljšaćemo vaš kvalitet života.
Kontaktirajte nas i zakažite vaš prvi konsultativni pregled već danas!
