Masna jetre (steatoza) jedan je od vodećih uzroka komplikacija i smrtnosti povezanih sa oboljenjima jetre. Poslednjih godina beleži se trend porast učestalosti ovog oboljenja, pre svega zbog savremenog načina života: prekomerne konzumacije hrane (gojaznosti), fizičke neaktivnosti i hroničnog stresa.
Iako u početku najčešće ne izaziva simptome (asimptomatske je prirode) masna bolest jetre može dovesti do ozbiljnih komplikacija tj. oštećenja jetre, ako se ne prepozna i ne leči na vreme.
Članak je napisan u saradnji sa: dr Markom Vojnovićem, gastroenterologom i subspecijalistom hepatologom.
Šta je masna bolest jetre?
Masna bolest jetre nastaje kada se u ćelijama jetre nagomilavaju masne naslage. U zavisnosti od uzroka, postoje dve glavne forme ovog obljenja:
- Nealkoholna masna bolest jetre – javlja se kod osoba koje ne piju alkohol u značajnim količinama, a često je povezana sa gojaznošću, dijabetesom tipa 2, visokim pritiskom i povišenim masnoćama u krvi.
- Alkoholna masna bolest jetre – povezana sa prekomernom konzumacijom alkohola.
Kada govorimo o masnoj bolesti jetre, najčešće klinički mislimo na nealkoholnu masnu bolest jetre.
Kada postoji samo steatoza jetre (masna jetra) dijagnostikovana ultrazvučno, bez parametara inflamacije i nekroze u laboratorijskim nalazima, tada kažemo da pacijent ima masnu bolest jetre.
Ali, ukoliko uz pozitivan ultrazvučni nalaz imamo i laboratorijski registrovanu aktivnost enzima jetre – poremećaj u hepatogramu, onda govorimo o nealkoholnom steatohepatitisu, koje podrazumeva upalu jetre i potencijalno oštećenje njenog tkiva.
To je momenat kada mora da se deluje na uzrok da bi se sprečila dalja progresija bolesti, jer ukoliko se nastavi inflamacija, dolazi do fibroze, godinamai do nastanka ciroze jetre kao ireverzibilnog oštećenja jetre.
Simptomi – kako se manifestuje masna jetra?
U početnim fazama, masna bolest jetre najčešće ne izaziva nikakve tegobe, asimptomatska je ili su simptomi blagi i nespecifični, zbog čega se često otkriva slučajno, tokom rutinskih laboratorijskih analiza krvi ili preventivnog ultrazvučnog pregleda.
Najčešće se pacijenti žale na malaksalost i pospanost kao simptome koji su potpuno ne specifični samo za bolesti jetre.
Teka kada dođe do ozbiljnog poremećaja u funkciji jetre, progresije bolesti jetre, do stadijuma fibroze ili ciroze, javljaju se privi jasni simptomi koji ukazuju na oslabljenu funkciju jetre.
Ovi simptomi mogu uključivati:
- nelagodnost ili bol u gornjem desnom delu stomaka (ispod rebara);
- gubitak apetita ili težine;
- porast jetrenih enzima u krvi;
Otuda je veoma važno raditi redovne ultrazvučne sistematske preglede jednom godišnje i ukoliko se detektuje masna jetra, potrebno je da se klinički i laboratorijski prati na 6 meseci.
Svaka promena u hepatogramu (povećane vrednosti AST, ALT, GGT) mora biti pažljivo praćena, kako bi se utvrdilo da li je u pitanju prolazna (reaktivna) promena ili znak hronične bolesti jetre.
Ukoliko se povišene vrednosti održavaju duže od šest meseci, to može ukazivati na hronično oštećenje jetre, te je neophodna dalja dijagnostika i praćenje od strane lekara.
Ovo je trenutak kada treba posetiti gastroenterologa – hepatologa, radi dalje dijagnostike, utvrđivanja uzorka bolesti, kako bi se bolest lečila.
Kada govorimo o bolestima jetre, sve bolesti jetre na neki način mogu da se leče i može da se popravi stanje, sve dok je to na nivou hepatitisa, steatohepatitisa ili fibroze.
Kada stadijum bolesti jetre dođe u stanje ciroze – to je nepovratni stadijum bolesti.
Moguće komplikacije kod masne bolesti jetre
Ako se masna bolest jetre ne leči, može doći do:
- Upale jetre (steatohepatitisa),
- Fibroze i ciroze jetre – trajnog oštećenja funkcije jetre,
- Hepatičnog karcinoma (rak jetre),
- Insuficijencija jetre u uznapredovalim fazama.
Zato je rana dijagnoza i redovno praćenje od strane hepatologa od presudnog značaja.
Kako se postavlja dijagnoza?
Dijagnoza se postavlja kombinacijom:
- Laboratorijske analize krvi – uključuje merenje jetrenih enzima (ALT, AST, Alkalna fosfataza, Gama-GT, bilirubin). Pored hepatograma proverava se i lipidni status (vrednosti holesterola, triglicerida), glikemije i insulinemije.
- Ultrazvuk abdomena – jednostavna i neinvazivna metoda koja može pokazati stepen masnoće u jetri.Rutinski metod za dijagnostiku masne bolesti jetre je ultrazvučni pregled abdomena.
Međutim, ultrazvučni pregled je ograničen u tom smislu da on detektuje masnu bolest jetre tek kada je infiltracija masne bolesti jetre na 20%, a prema dijagnozi, patohistološkoj, dijagnoza masne bolesti jetre je kada postoji masna infiltracija više od 5%.
Otuda je veoma važno redovno uz ultrazvučni pregled abdomena priložiti i rezultate laboratorijskih analiza enzima jetre.
Šta uzrokuje masnu jetru?
Masna bolest jetre se javlja najčešće u okviru metaboličkog sindroma. To su pacijenti koji su gojazni, koji imaju insulinsku rezistenciju ili već razvijen dijabetes melitus tipa 2, i razvijenu predispoziciju za dijabetes tipa 1, imaj giht i sl.
Faktori rizika za razvoj nealkoholne masne bolesti jetre uključuju:
- gojaznost i loše navike u ishrani (previše zasićenih masti, prerađene hrane, slatkiša);
- insulinska rezistencija i dijabetes tipa 2;
- visok krvni pritisak, povišeni trigliceridi i holesterol;
- sindrom policističnih jajnika (PCOS);
- metabolički sindrom;
- brza promena telesne težine ili naglo mršavljenje;
- upotreba određenih lekova (npr. kortikosteroidi, neki citostatici);
- genetska predispozicija;
- fizička neaktivnost.
Kome se obratiti?
Ako sumnjate na masnu bolest jetre, treba da se obratite gastroenterologu ili hepatologu – specijalistima koji se bave bolestima jetre i organa za varenje.
Oni će, na osnovu anamneze, rezultata laboratorijskih analiza i dijagnostičkih procedura, postaviti tačnu dijagnozu i predložiti plan lečenja koji je najbolji u vašem konkretnom slučaju.
SAZNAJ VIŠE
Kako se leči masna bolest jetre?
Kada se na ultrazvučnom pregledu detektuje masna bolest jetre, to znači da je masna infiltracija jetre 20-30% i to je već predisponirajući faktor za razvoj drugih bolesti jetre.
Ako u tom trenutku nemamo poremećaj u enzimima jetre, što znači da je očuvana funkcija jetre, tada se savetuje higijensko-dijetetski režim ishrane i redovna fizička aktivnost.
Pored toga neophodno je redovno praćenje na 6 meseci laboratorijskih parametara u hepatogramu i ultrazvučnih parametara, uz obaveznu proveru i tumorskog markera za jetru – alfa feto proteina.
Provera ovog tumorskog markera je važna jer je studijski i klinički potvrđeno da je masna bolest jetre predisponirajući faktor za razvoj Hepatocelularog karcinoma jetre (HCC) nezavisno od ciroze jetre.
I ako trenutno ne postoji specifičan lek za masnu bolest jetre, stanje se uspešno kontroliše promenom životnih navika i lečenjem osnovnih bolesti.
Ključne mere uključuju:
- gubitak telesne težine (čak i 5–10% smanjenja može značajno poboljšati stanje);
- fizička aktivnost (najmanje 30 minuta umerenog vežbanja dnevno: brzi hod, trčanje, vožnja bicikla i druge aerobne vežbe);
- kontrola šećera i masnoća u krvi;
- izbegavanje alkohola;
- i nepotrebnog uzimanja lekova koji opterećuju jetru.
Ishrana kod masne jetre – šta jesti, a šta izbegavati?
Ishrana igra ključnu ulogu u lečenju masne bolesti jetre.
Preporučuje se:
- Mediteranska dijeta – bogata kuvanim obrocima, povrćem, voćem, integralnim žitaricama, ribom i zdravim mastima (maslinovo ulje, orašasti plodovi)
- Hrana bogata antioksidansima – borovnice, zeleni čaj, cvekla, brokoli,
- Unošenje dovoljne količine proteina – iz ribe, jaja, mahunarki,
- Izbegavanje šećera, fruktoze i rafinisanih ugljenih hidrata,
- Zabrana gaziranih pića, brze hrane i prerađene hrane,
- Oprez sa dodacima ishrani i suplementima koji mogu opteretiti jetru.
Zaključak
Masna bolest jetre je vrlo čest zdravstveni problem koji neretko prolazi neprimetno, zbog asimptomatske prirode bolesti, ali može imati ozbiljne posledice po zdravlje ako se blagovremeno ne dijagnostikuje i leči.
Dobra vest je da se stanje može značajno poboljšati pravilnom ishranom, fizičkom aktivnošću i vođenjem računa o zdravlju – praktikovanjem zdravog stila života.
Redovne godišnje kontrole, pravovremena dijagnostika, doslednost u sprovođenju promena u stilu života, kao i saradnja sa lekarom, ključni su u borbi protiv ove sve učestalije bolesti.
