Nova američka „piramida ishrane“ objavljena je početkom 2026. godine, smernice su zvanično predstavljene 7. januara 2026., a vizuelni prikaz nove piramide nastao je upravo u okviru te objave.
Ubrzo nakon toga, nova piramida ishrane postala je jedna od najčešće komentarisanih tema na društvenim mrežama. Umesto ovsene kaše koja je godinama bila simbol „zdravog doručka“, sada dominiraju proteinski obroci, brojanje količine proteina po obroku i poruke da ugljene hidrate treba izbaciti ili svesti na minimum.
Ovakav pristup izaziva opravdana pitanja koja zanimaju i naše pacijente:
- Ko je autor nove piramide ishrane?
- Da li se ove preporuke odnose i na populaciju van Sjedinjenih Američkih Država?
- Da li ugljeni hidrati zaista više nemaju mesto u ishrani?
- i koliko su ove smernice primenljive kod osoba koje imaju određena oboljenja?
Ko je kreirao novu piramidu ishrane?
Nova piramida ishrane za period 2025–2030 predstavlja zvaničnu preporuku američke vlade, kao deo 10. izdanja federalnih smernica o ishrani – odnosno dokumenta koji je nastao kroz tzv. Dietary Guidelines for Americans (2025–2030).
Važno je naglasiti da:
- Ove preporuke nisu univerzalni zdravstveni zakon;
- Namenjene su širokoj populaciji, pre svega;
- Koriste se prvenstveno u školskim, bolničkim i vojnim sistemima SAD-a.
Drugim rečima, reč je o modelu masovne ishrane, a ne personalizovanom planu ishrane (jelovniku) kakav je potreban u kliničkoj praksi.
Šta se promenilo u odnosu na staru piramidu?
Promene su značajne i vizuelne i konceptualne. Okrenuta piramida, novo tumačenje i fokus na drugoj grupi namirnica.
Nova piramida je grafički okrenuta naopako. Međutim, sada širina pojedinih segmenata ne označava količinu hrane, već učestalost konzumiranja određene grupe namirnica u toku dana.
Fokus je na proteinima i mastima. Žitarice, koje su ranije činile osnovu piramide, sada su potisnute u ugao. Vizuelna poruka je jasna, ishrana bi trebalo da se bazira na:
- Proteinskim namirnicama,
- Mastima,
- Uz smanjen unos ugljenih hidrata.
Ovakav pristup se povezuje sa borbom protiv:
- Gojaznosti,
- Dijabetesa tipa 2,
- Metaboličkog sindroma.
Da li to znači da ugljene hidrate treba izbaciti iz ishrane?
Ne. Ugljeni hidrati nisu neprijatelj i nije generalni problem u ugljenim hidratima kao grupi namirnica, ali je važno napraviti razliku između:
- Prostih ugljenih hidrata – rafinisani šećeri, rafinisano belo, brašno, industrijski proizvodi.
Dodatno je problem u prekomernim porcijama istih i lošem vremenu unosa.
- Složenih ugljenih hidrata – integralne žitarice, mahunarke, povrće.
Složeni ugljeni hidrati imaju svoje mesto u ishrani jer:
- Daju energiju,
- Utiču na zdravlje creva i
- Hormonski balans.
Potpuno izbacivanje ugljenih hidrata nije preporučljivo za većinu ljudi, naročito ne dugoročno.
Kod velikog broja ljudi, naročito kod osoba sa hroničnim bolestima, ali i kod sportista, potpuno izbacivanje ugljenih hidrata nije održivo, može dovesti do energetskog disbalansa i pogoršati kontrolu bolesti, ako nije stručno vođeno.
Ima li šta sporno u novoj piramidi ishrane?
Naš nutricionista zauzima kritički, oprezan stav prema novoj piramidi ishrane.
„Sama piramida nikada nije mogla biti orijentir za individualnu ishranu. Ranije je makar davala okvirne smernice o zastupljenosti namirnica, dok nova piramida to više ne čini jasno.“
Nekoliko važnih zamerki su:
Povratak zasićenih masti
Putera, punomasnog mleka, mlečnih proizvoda i crvenog mesa sada ima više nego ranije. Iako se navodi da zasićene masti nisu problem same po sebi, već u kombinaciji sa ugljenim hidratima, naučni dokazi i dalje ukazuju na njihov:
- uticaj na kardiovaskularna oboljenja,
- doprinos zapaljenskim procesima u organizmu,
- Iako se formalno preporučuje ograničenje zasićenih masti na 10%, njihov položaj u piramidi šalje zbunjujuću poruku (vizuelno to nije jasno istaknuto).
Alkohol bez dnevnih ograničenja
Po prvi put od nastanka ovakvih preporuka, ne postoje jasno definisana dnevna ograničenja za alkohol, što predstavlja ozbiljan nedostatak sa zdravstvenog aspekta.
Moguća umešanost prehrambene industrije
Sve navedeno otvara pitanje uticaja prehrambene industrije na kreiranje ovih preporuka, posebno kada se zna koliki je ekonomski značaj pojedinih namirnica.
Šta možemo uzeti kao pozitivno u novoj piramidi ishrane?
- Izbacivanje procesirane hrane;
- Veći fokus na kvalitet namirnica;
- Naglašavanje važnosti proteina u svakodnevnoj ishrani.
Da li nova piramida važi za sve?
Pitanje možemo preformulisati i na ovaj način: Da li je nova piramida primenljiva kod osoba sa oboljenjima? Upravo kod odgovora na ovo pitanje, dolazimo do ključne tačke.
Nova piramida ishrane NIJE:
- namenjena osobama sa hroničnim bolestima;
- prilagođena pacijentima sa metaboličkim poremećajima;
- osobama sa intolerancijama i alergijama na hranu;
- ne uzima u obzir individualni metabolizam, godine, pol, hormonski status;
- prilagođena pacijentima na medikamentnoj terapiji, niti onima kojima je potrebna terapijska ili klinička ishrana.
Takođe, ne daje smernice za sportsku ishranu. U kliničkoj praksi, ishrana nije trend, već deo terapije.
Kako kaže naš nutricionista: „Sama piramida nikada nije mogla biti orijentir za individualnu ishranu, kako stara, tako ni ova nova“.
Uloga ishrane kao podrške terapiji
U našoj poliklinici nutricionistički pristup ima jasnu medicinsku ulogu.
Nakon:
- Pregleda specijaliste, postavljanja radne dijagnoze, sprovedene dijagnostike, postavljanja finalne dijagnoze i uvođenja medikamentne terapije,
- korekcija ishrane predstavlja ključnu podršku lečenju i dugoročnoj kontroli bolesti.
Pravilno prilagođena ishrana može:
- Smanjiti progresiju bolesti;
- Poboljšati odgovor na terapiju;
- Stabilizovati laboratorijske parametre;
- Unaprediti kvalitet života pacijenta.
Zato univerzalne piramide ne mogu zameniti individualni nutricionistički plan.
Zaključak
Nova piramida ishrane može poslužiti kao okvir, ali, nije dijagnoza, niti terapija i nije rešenje za osobe sa zdravstvenim problemima.
Nutricionistički saveti ne mogu stati u jednu sliku.
Zato u poliklinici „Hematologika“ uvek naglašavam da ishrana treba biti individualno prilagođena, vođena zdravstvenim stanjem, analizama i realnim životnim navikama, a ne trendovima sa društvenih mreža.
Uvek je bolje obratiti se stručnoj osobi – nutricionisti, nego pratiti univerzalne preporuke sa interneta.
Tekst je napisan u saradnji sa diplomiranim nutricionistom Nenadom Filipovićem.
SAZNAJTE VIŠE
