Šta je leukemija?
Termin „leukemija“ je medicinski termin koji se odnosi na grupu malignih hematoloških oboljenja – karcinoma koji utiču na koštanu srž i krv.
Leukemija je rak krvotvornih tkiva, uključujući koštanu srž i limfni sistem. Obično zahvata krvne ćelije – bela krvna zrnca.
Naša bela krvna zrnca su snažni borci protiv infekcija, ona normalno rastu i dele se baš kako je nešem telu potrebno. Ali, kod ljudi sa leukemijom, koštana srž proizvodi prekomernu količinu abnormalnih belih krvnih zrnaca, koja ne funkcionišu pravilno.
Postoji mnogo vrsta leukemije. Neki oblici leukemije su češći kod dece, dok se drugi oblici leukemije javljaju uglavnom kod odraslih.
Kako se nastaje leukemija?
Generalno, smatra se da leukemija nastaje kada neke krvne ćelije steknu promene (mutacije) u svom genetskom materijalu ili DNK.
DNK ćelije sadrže uputstva koja govore ćeliji šta da radi. Normalno, DNK govori ćeliji da raste određenom brzinom i da umire u određeno vreme. Kod leukemije, mutacije u DNK, govore krvnim ćelijama da nastave da rastu i dele se.Kada se to desi, proizvodnja krvnih ćelija postaje van kontrole.
Vremenom, ove abnormalne ćelije mogu da istisnu zdrave krvne ćelije u koštanoj srži, što dovodi do manjeg broja zdravih belih krvnih zrnaca, crvenih krvnih zrnaca i trombocita, uzrokujući znake i simptome leukemije.
Simptomi leukemije
Simptomi leukemije često variraju, ne specifični su i mogu ličiti na simptome gripa i drugih uobičajenih bolesti. Neretko se leukemija otkrije tokom analiza krvi za neko drugo stanje.
Uobičajeni znaci i simptomi leukemije uključuju:
• Otečeni i uvećani limfni čvorovi (generalizovana limfadenopatija),
• Blago povišenju telesnu temperaturu koja traje;
• Groznicu ili jezu
• Uporni umor, osećaj slabosti
• Česte ili teške infekcije
• Gubitak težine bez gladovanja
• Lako krvarenje ili modrice
• Uvećana jetra ili slezina
• Ponavljajuća krvarenja iz nosa
• Sitne crvene mrlje na koži (petehije)
• Prekomerno znojenje, posebno noću
• Bol ili osetljivost u kostima
Počnite tako što ćete posetiti svog lekara opšte prakse ako imate znake ili simptome koji vas brinu. Ako vaš lekar posumnja da imate leukemiju, može vas uputiti kod lekara koji je specijalizovan za bolesti krvi i koštane srži – hematologa radi dalje dijagnostike.
Uzroci leukemije
Tačan uzrok leukemije još uvek nije poznat. Naučnici se slažu da su uzroci multifaktorijalni – kombinacije genetskih i faktora okoline.
Vrste leukemije
Lekari klasifikuju leukemiju na osnovu vrste ćelija koje su uključene i na osnovu brzine njenog napredovanja i
Prema tipu pogođenih krvnih ćelija razlikujemo: Limfocitnu leukemiju i Mijelogenu (mi-e-lo-h-nus) leukemiju.
- Limfocitna leukemija pogađa limfoidne ćelije (limfocite), koje formiraju limfoidno ili limfno tkivo. Limfno tkivo čini vaš imuni sistem.
- Mijelogena (mi-e-lo-h-nus) leukemija pogađa mijeloidne ćelije. Mijeloidne ćelije daju crvena krvna zrnca, bela krvna zrnca i ćelije koje proizvode trombocite.
Prema tome koliko brzo leukemija napreduje. klasifikujemo je na akutnu i hroničnu.
Akutna leukemija
Kod akutne leukemije, abnormalne krvne ćelije su nezrele krvne ćelije (blasti). One ne mogu da obavljaju svoje normalne funkcije i brzo se razmnožavaju, pa se bolest brzo pogoršava. Akutna leukemija zahteva urgentno lečenje.
Najčešće podveste akutne leukemije su:
• Akutna limfocitna leukemija (ALL). Ovo je najčešći tip leukemije kod dece, ali, može se javiti i kod odraslih.
• Akutna mijeloična leukemija (AML). AML je najčešći tip akutne leukemije kod odraslih, ali se može javiti i kod dece.
Hronična leukemija
Postoji mnogo vrsta hroničnih leukemija. Neke proizvode previše ćelija, a neke uzrokuju proizvodnju premalo ćelija.
Hronična leukemija uključuje zrelije krvne ćelije. Ove krvne ćelije se sporije repliciraju ili akumuliraju i mogu normalno funkcionisati određeni vremenski period.
Neki oblici hronične leukemije u početku ne proizvode rane simptome i mogu ostati neprimećeni ili nedijagnostikovani godinama.
Najčešće podvrste hronične leukemije:
- Hronična limfocitna leukemija (HLL). Kod HLL, najčešće hronične leukemije kod odraslih, možete se osećati dobro godinama bez potrebe za lečenjem.
- Hronična mijeloična leukemija (HML). Ova vrsta leukemije uglavnom pogađa odrasle. Osoba sa HML može imati malo ili nimalo simptoma mesecima ili godinama pre nego što uđe u fazu u kojoj ćelije leukemije rastu brže.
Postoje i druge, ređe vrste leukemije, uključujući dlakavoćelijsku leukemiju, mijelodisplastične sindrome i mijeloproliferativne poremećaje. O konkretnom tipu leukemije, u vašem konkretnom slučaju, pitajte vašeg onkologa.
Faktori rizika za obolevanje od leukemije
Faktori koji mogu povećati rizik od razvoja nekih vrsta leukemije uključuju:
Prethodno lečenje raka. Ljudi koji su primali određene vrste hemoterapije i radioterapije za druge vrste raka, imaju povećan rizik od razvoja određenih vrsta leukemije.
Genetski poremećaji. Genetske abnormalnosti igraju značajnu ulogu u razvoju leukemije. Određeni genetski poremećaji, poput Daunovog sindroma, povezani su sa povećanim rizikom od leukemije.
Izloženost određenim hemikalijama u okruženju ili na radnom mestu. Izloženost određenim hemikalijama, poput benzena — koji se nalazi u benzinu i koristi ga hemijska industrija — povezana je sa povećanim rizikom od nekih vrsta leukemije.
Pušenje cigareta i drugih duvanskih proizvoda povećava rizik od akutne mijeloidne leukemije.
Porodična istorija leukemije. Ako je članovima vaše uže porodice dijagnostikovana leukemija, vaš rizik od bolesti je povećan.
Međutim, većina ljudi sa poznatim faktorima rizika ne dobija leukemiju. A mnogi ljudi sa leukemijom nemaju nijedan od ovih faktora rizika.
Dijagnostika leukemije
Lekari mogu otkriti hroničnu leukemiju rutinskom analizom krvi, pre nego što počnu simptomi, otuda su redovni sistematski pregledi izuzetno važni.
Ako se to desi, ili ako imate znake ili simptome koji ukazuju na leukemiju, važno je da bez odlaganja posetite vašeg lekara opšte prakse, a zatim i specijalistu hematologa, koji će obaviti detaljan fizički pregled i sprovesti neophodne dijagnostičke procedure.
I kod leukemije, kao i kod ostalih vrsta malignih karcinoma, važno je da se bolest otkrije u što ranijim fazama, jer je tada lečenje uspešnije i jednostavnije.
Šta možete očekivati tokom pregleda?
Vaš lekar će vam postaviti niz pitanja. Spremnost da na njih odgovorite može vam kasnije omogućiti više vremena da pokrijete druge tačke kojima želite da se pozabavite
Lekar će obaviti:
Fizički pregled. Vaš lekar će tražiti fizičke znake leukemije, kao što su bleda koža usled anemije, otok limfnih čvorova i uvećanje jetre i slezine.
Analize krvi. Posmatrajući rezultate uzoraka krvi, lekar može utvrditi da li imate abnormalne nivoe crvenih ili belih krvnih zrnaca ili trombocita — što može ukazivati na leukemiju.
Analiza krvi takođe može pokazati prisustvo ćelija leukemije. Međutim, ponekad ćelije leukemije ostaju u koštanoj srži.
Po potrebi, lekar može preporučiti postupak biopsije koštane srži i slanje istog na patohistološki pregled.
Uzorak koštana srž se uzorkuje pomoću dugačke, tanke igle. Uzorak se zatim šalje u laboratoriju.
Po pristizanju rezultata testova, sa onkologom možete razgovarati i o potencijalno potrebnim dodatnim specijalizovanih testovima vaših ćelija leukemije, koje mogu otkriti određene karakteristike, koje se koriste za određivanje ciljane terapije.
Lečenje
Vaš lekar hemato-onkolog određuje opcije lečenja leukemije na osnovu više faktora: vaših godina i opšteg zdravstvenog stanja, vrste leukemije koju imate i da li se proširila na druge delove vašeg tela (faze bolesti).
Neki od uobičajeni tretmani koji se koriste u lečenju leukemije uključuju:
Hemoterapiju
Hemoterapija je glavni oblik lečenja leukemije. Ovaj tretman lekovima koristi hemikalije za ubijanje ćelija leukemije.
U zavisnosti od vrste leukemije koju imate, možete primiti jedan lek ili kombinaciju lekova. Ovi lekovi mogu biti u obliku pilula ili se mogu ubrizgavati direktno u venu.
Ciljanu terapiju
Ciljani tretmani lekovima fokusiraju se na specifične abnormalnosti prisutne u ćelijama raka. Blokiranjem ovih abnormalnosti, ciljani tretmani lekovima mogu prouzrokovati smrt ćelija raka.
Da bi se utvrdilo da li je pacijent kandidat za ciljanu terapiju, ćelije lekujemije se dodatno, specifično testiraju, da bi se videlo da li ciljana terapija može biti korisna u vašem konkretnom slučaju.
Radioterapiju
Radioterapija koristi rendgenske zrake ili druge visokoenergetske zrake da ošteti ćelije leukemije i zaustavi njihov rast. Tokom radioterapije, usmeravajući zračenje na precizne tačke na vašem telu.
Možete primiti zračenje u jednom određenom delu tela gde postoji skup ćelija leukemije, ili možete primiti zračenje po celom telu.
Radioterapija se može koristiti za pripremu, pred transplantaciju koštane srži.
Transplantaciju koštane srži
Transplantacija koštane srži, takođe nazvana transplantacija matičnih ćelija, pomaže u obnavljanju zdravih matičnih ćelija zamenom nezdrave koštane srži matičnim ćelijama bez leukemije, koje treba da regenerišu zdravu koštanu srž.
Pre transplantacije koštane srži, pacijent prima veoma visoke doze hemoterapije ili radioterapije kako bi se uništila koštana srž koja proizvodi leukemiju. Zatim se priprema infuzija matičnih ćelija koje stvaraju novu krv i pomažu u obnovi obolele koštane srži.
Matične ćelije mogu se primati od donora ili pacijent može da koristi sopstvene matične ćelije.
Imunoterapija
Imunoterapija koristi vaš imuni sistem za borbu protiv raka. Imuni sistem vašeg tela koji se bori protiv bolesti možda neće napasti vaš rak jer ćelije raka proizvode proteine koji im pomažu da se sakriju od ćelija imunog sistema. Imunoterapija deluje tako što ometa taj proces.
Klinička ispitivanja
Klinička ispitivanja su eksperimenti za testiranje novih tretmana raka i novih načina korišćenja postojećih tretmana.
Iako klinička ispitivanja daju priliku pacijentima da isprobaju najnoviji tretman raka, koristi i rizici lečenja mogu biti neizvesni.
Budite slobodni da razgovarajte o koristima i rizicima kliničkih ispitivanja sa svojim lekarom.
Pitajte svog lekara o svojoj leukemiji, uključujući mogućnosti lečenja i, ako želite, njihovu prognozu.
Kako da se pripremite za pregled kod hemato-onkologa?
Evo nekoliko saveta:
- Kada zakazujete pregled, obavezno pitajte da li postoji nešto što treba da uradite unapred, kao što je ograničavanje ishrane.
- Zapišite sve simptome koje imate, uključujući i one koji mogu izgledati nepovezano sa razlogom zbog kojeg ste zakazali pregled.
- Zapišite ključne lične podatke, uključujući sve veće stresove ili nedavne promene u životu.
- Napravite spisak svih lekova, vitamina ili suplemenata koje uzimate.
- Razmislite o tome da povedete člana porodice ili prijatelja. Ponekad može biti teško zapamtiti sve informacije date tokom pregleda. Neko ko vas prati može se setiti nečega što ste propustili ili zaboravili.
- Zapišite pitanja koja ćete postaviti svom lekaru.
TU SMO ZA VAS
U poliklinici Hematologija, konsultativne hematološke preglede obavlja Doc. dr Olivera Marković – hematolog sa bogatim kliničkim iskustvom u dijagnostici i lečenju pacijenata sa različitim urođenim i stečenim poremećajima i bolesti krvi.
Njena specijalnost je dijagnostika, lečenje i praćenju pacijenata sa malignim hematološkim oboljenjima.
SAZNAJTE VIŠE
Doc. dr Olivera Marković – Biografija
Pregled u Poliklinici „Hematologika“ možete zakazati pozivanjem brojeva telefona: +38162 44 66 58 svakog radnog dana od 09 -19h.
