Helicobacter pylori (Heliko bakterija) je bakterija koja nastanjuje sluzokožu želuca i dvanaestopalačnog creva.
Infekcija ovom bakterijom je veoma česta, procenjuje se da je prisutna kod više od polovine svetske populacije.
Infekcija se najčešće prenosi:
- putem kontaminirane hrane i vode;
- kontaktom sa zaraženom osobom (npr. putem pljuvačke);
- lošim higijenskim navikama (neredovno pranje ruku).
Iako većina zaraženih osoba nema nikakve simptome, infekcija može dovesti do ozbiljnih problema sa varenjem, ako se ne otkrije i ne leči na vreme.
U nastavku saznaćete, koji su najčešći simptomi infekcije i kada se javljaju, kako se postavlja dijagnoza, kao i koje su mogućnosti uspešnog lečenja.
Simptomi infekcije Helicobacter pylori
Helicobacter pylori nakon infekcije kolonizuje sluzokožu želuca i počinje da:
- narušava zaštitni sloj sluzokože želuca;
- podstiče lučenje kiseline;
- izaziva upalu (gastritis).
Kod mnogih osoba infekcija bakterijom Helicobacter pylori može trajati mesecima ili godinama bez ikakvih simptoma, jer je upala blaga ili organizam uspeva da je držati pod kontrolom. A i kada se simptomi i pojave, često su blagi i nespecifični, što otežava pravovremeno prepoznavanje infekcije.
Najčešći simptomi uznapredovale infekcije uključuju:
- Bol ili nelagodnost u gornjem delu stomaka
- Nadimanje i osećaj punoće nakon jela
- Mučnina
- Podrigivanje
- Gubitak apetita
- Neobjašnjiv gubitak telesne težine
- U težim slučajevima krv u stolici ili tamna stolica
Prisustvo ovih simptoma obično znači da je infekcija već uznapredovala i izazvala zapaljenske promene u sluzokoži želuca ili dvanaestopalačnog creva.
Mogu ukazivati na prisutan hronični gastritis (upalu sluzokože želuca) ili čak na razvoj čira na želucu ili dvanaestopalačnom crevu.
Simptomi znače da infekcija više nije samo prisustvo Heliko bakterije, već da aktivno izaziva oštećenja.
Ispoljeni simptomi nisu uvek pokazatelj težine infekcije
Ono što je važno da znate u slučaju infekcije ovom bakterijom je da ispoljeni simptomi nisu uvek pokazatelj težine infekcije.
Infekcija može biti mirna (latentna) – bez simptoma i bez aktivnog oštećenja
U mnogim slučajevima, bakterija “miruje” tj. prisutna je u želucu, ali ne izaziva značajnu upalu ni simptome (asimptomatska infekcija).
To stanje može potrajati godinama, pa čak i decenijama, posebno ako osoba ima dobar imunitet, zdravu ishranu i nema dodatne rizične faktore (kao što su stres, pušenje, zloupotreba lekova, itd.).
Aktivacija usled pada imuniteta ili drugih faktora
Kod nekih osoba bakterija može postati “aktivnija” kada dođe do pada imuniteta, jakog stresa, hormonskih promena, infekcija ili lošijih navika u ishrani. Tada se javljaju prvi simptomi: bol u stomaku, gorušica, mučnina, itd.
Infekcija može biti asimptomatska, ali da u pozadini napreduje
Kod nekih ljudi, iako simptoma nema, postoji hronična upala sluzokože želuca (napreduje gastritis) koja vremenom može dovesti do oštećenja ćelija, nastanka čira ili čak prekanceroznih promena, a da osoba to ne oseća.
Zato je rana dijagnostika važna čak i kod blagih simptoma, ili kod osoba koje imaju anemiju, lošu probavu bez jasnog uzroka ili porodičnu istoriju stomačnih problema.
Kako se postavlja dijagnoza infekcije?
Dijagnostika infekcije Helicobacter pylori obuhvata nekoliko metoda:
- Helicobacter Izdisajni test (urea izdisajni test). Vrlo precizan i neinvazivan test kojim se detektuje prisustvo bakterije na osnovu specifičnih produkata koje ona stvara u želucu.
- Test iz stolice na Helicobacter pylory Ag (antigenski test). Otkriva prisustvo H. pylori antigena u stolici. Koristi se za dijagnozu, ali i za proveru uspešnosti lečenja.
- Gastroskopija sa biopsijom. Invanzivna metoda koja se koristi kada postoje ozbiljni simptomi ili komplikacije. Lekar prilikom procedure uzima uzorak sluzokože želuca radi pregleda pod mikroskopom i testiranja na Helicobacter pylori.
Lečenje Helicobacter pylori infekcije
Lečenje se obično sastoji od kombinacije više lekova, a standardna terapija uključuje:
- Dve vrste antibiotika (npr. klaritromicin, amoksicilin ili metronidazol) kako bi se sprečila otpornost bakterije;
- Inhibitor protonske pumpe (npr. omeprazol, pantoprazol) koji smanjuje kiselost želuca i pomaže u zarastanju sluzokože.
Terapija traje obično 10 do 14 dana. Važno je uzimati lekove tačno prema uputstvu i ne prekidati terapiju, čak i ako simptomi nestanu i ranije.
Šta ako se terapija ne pokaže uspešnom?
U slučaju neuspeha prvog pokušaja lečenja, lekar može uvesti tzv. sekundarnu (spašavajuću) terapiju koja uključuje druge antibiotike i dužu primenu.
Nakon završene terapije, preporučuje se kontrolni test (najčešće test stolice ili daha) da bi se potvrdilo da je infekcija eliminisana.
Zašto je važno lečiti Helicobacter pylori infekciju?
Ako se ne leči, Helicobacter pylori može uzrokovati ozbiljne komplikacije, uključujući:
• Hronični gastritis
• Peptički ulkus (čir)
• Povećan rizik od karcinoma želuca (adenokarcinom)
Važnost pregleda gastroenterologa i pouzdane dijagnostike
Ako sumnjate na infekciju Helicobacter pylori ili imate tegobe poput nelagodnosti u želucu, gubitka apetita, nadimanja ili bolova koji se javljaju na prazan stomak, prvi i najvažniji korak je pregled gastroenterologa.
Specijalista gastroenterolog će na osnovu vaših simptoma i procene težine kliničke slike preporučiti odgovarajuće dijagnostičke metode, tumačiti rezultate dijagnostičkih testova, propisati ciljanu terapiju ako je potrebna i pratiti tok vašeg oporavka.
U našoj poliklinici Hematologika u Zemunu, dijagnostiku infekcije Helicobacter pylori sprovodi iskusni specijalista gastroenterolog, primenom savremenih, neinvazivnih, pouzdanih i bezbolnih metoda – uključujući ultrazvučni pregled abdomena, Helicobacter izdisajni test, test iz stolice i po potrebi, upućivanje na gastroskopiju.
Pravovremena dijagnostika i vođenje terapije od strane stručnjaka ključni su za sprečavanje ozbiljnih komplikacija poput hroničnog gastritisa, peptičkog ulkusa ili karcinoma želuca.
